Imaju najveće rezerve nafte, bogati mineralima, a grcaju u siromaštvu! Ove stvari o Venecueli sigruno niste znali

Venecuela je jedna od najurbanizovanijih zemalja Latinske Amerike. Poseduje najveća dokazana nalazišta nafte na svetu, kao i ogromne količine uglja, gvozdene rude, boksita i zlata. Bila je jedan od vodećih svetskih izvoznika nafte, ali je zemlja doživela loše ekonomsko upravljanje u prvim decenijama 21. veka. Sada je ponovo u fokusu svetske pažnje zbog politike administracije Donalda Trampa, koja poručuje da su dani predsednika Venecuele Nikolasa Madura "odbrojani".

Venecuela: Broj stanovnika, religija, jezik

Zvanično ime: Bolivarska Republika Venecuela

Glavni grad: Karakas

Broj stanovnika: Oko 30,5 miliona

Površina: 916.445 km²

Jezik: španski (službeni), brojne domorodačke varijante

Religija: Većina stanovništva se izjašnjava kao rimokatolici, odnosno 96 odsto, protestanti čine oko dva odsto, a ostali takođe oko dva odsto

Političko vođstvo

Aktuelni predsednik je Nikolas Maduro, koji je na vlasti od 2013. godine, nakon smrti Uga Čaveza.

Njegov legitimitet je često osporavan unutar zemlje i međunarodno, a naročito nakon izbora 2024.

Maduro pripada Ujedinjenoj socijalističkoj partiji Venecuele (PSUV), glavnoj stranci koja zastupa čavizam i ideje Bolivarske revolucije.

Opozicija

Najistaknutija figura opozicije je Marija Korina Mačado, koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir 2025. zbog borbe za demokratiju u Venecueli, ali je bila prisiljena da se krije, dok je saveznik opozicije Edmundo Gonzalez u egzilu nakon sporne izborne kampanje 2024.

Era Uga Čaveza (1999–2013)

Ugo Čavez je bio predsednik Venecuele od 1999. do 2013. i pokretač Bolivarske revolucije, kombinacije socijalizma, nacionalizma i populizma poznatog kao čavizam.

Tokom njegove ere nacionalizovan je naftni sektor i uvedene su veće državne uloge u obrazovanju i zdravstvu. Takođe je drastično povećana uloga vojske u Venecueli.

Čavez je 4. februara 1992. godine predvodio neuspeli vojni puč, nakon čega je završio u zatvoru.

Po izlasku iz zatvora, osnovao je partiju Pokret za petu republiku. Na predsedničkim izborima 6. decembra 1998. godine dobio je 56,2 odsto glasova i postao predsednik prvenstveno zahvaljujući glasovima siromašnih građana.

Čavezovi odnosi sa Amerikom su bili loši, a više puta je pretio prestankom izvoza nafte u tu zemlju zbog mešanja u unutrašnja pitanja Venecuele. Nasuprot tome, bio je u vrlo dobrim odnosima sa Kubom i Fidelom Kastrom, Iranom i Rusijom.

Era Nikolasa Madura

Maduro je nastavio Čavezovu politiku "21. veka socijalizma", ali je država sve više autoritarna, politički polarizovana, i ekonomski u krizi.

Opozicija tvrdi da su izbori nepravedni i da režim guši slobodu, međunarodne organizacije i deo međunarodne zajednice to podržavaju.

Vojska i bezbednost

Venecuelanska vojska ima značajnu ulogu u politici i državi, tradicionalno podržavajući Madurov režim.

Maduro je tokom 2025. godine mobilisao milicije i rasporedio teško naoružanje, tvrdeći da se brani od spoljašnjih pretnji (posebno SAD).

Venecuela ima oko 120.000-125.000 profesionalnih vojnika u redovnoj vojsci, kao i 8.000-10.000 rezervista.

Nafta i ekonomija

Venecuela ima najveće dokazane rezervne nafte na svetu. Nafta i gas državi donose ogroman deo prihoda, a državna naftna kompanija dugo je bila stub ekonomije.

Ipak, proizvodnja je značajno smanjena u poslednjoj deceniji zbog lošeg upravljanja, korupcije i sankcija, mada se proizvodnja nekako oporavlja (oko milion barela dnevno 2025).

SAD i drugi koriste sankcije protiv naftnog sektora kao pritisak na Madurov režim.

Saveznici i neprijatelji

Rusija, Kina, Iran i Kuba su glavni geopolitički i ekonomski partneri Venecuele, često kritični prema američkom uticaju.

Rusija je javno stala uz Karakas protiv pritiska SAD.

Sjedinjene Države su dugo kritikovale politički sistem Venecuele i sankcionisale mnoge venecuelanske zvaničnike i industrije.

Pored niza udara na brodove koji navodno prevoze drogu, SAD su nedavno čak zaplenile venecuelanski tanker i pooštrile pritisak. Američki predsednik Donald Tramp više puta je isticao da je moguć i kopneni napad na Venecuelu, koja, prema njegovim rečima, uvozi drogu u Sjedinjene Države.

Ključni datumi u istoriji Venecuele

1498-99. - Kristifor Kolumbo i Alonso de Oheda posećuju Venecuelu

1521. - Početak španske kolonizacije

1749. - Prva pobuna protiv španske kolonijalne vlasti

1810. - Proglašena nezavisnost

1829-30. - Venecuela se otcepila od Velike Kolumbije

1889. - Venecuela polaže pravo na dve trećine Gvajane zapadno od reke Esekibo, ali je međunarodna arbitraža 1899. godine presudila u korist Gvajane

1908-35. - Pod diktatorom Huana Visentea Gomeza, Venecuela postaje najveći svetski izvoznik nafte

1992. - Pukovnik Ugo Čavez i njegove pristalice izveli su dva pokušaja puča. Oko 120 ljudi je ubijeno u suzbijanju, a Čavez je osuđen na dve godine zatvora pre nego što je pomilovan

1998. - Ugo Čavez izabran za predsednika usred razočaranja u etablirane stranke, pokreće Bolivarsku revoluciju

2013. - Čavez umire u 58. godini nakon borbe sa rakom. Njegov naslednik Nikolas Maduro je tesno izabran za predsednika usred urušavanja ekonomije i podeljene nacije

2019. - Vođa opozicije Huan Gvaido proglašava sebe privremenim predsednikom i traži od vojske da svrgne predsednika Madura, rekavši da su izbori 2018. bili namešteni. EU, SAD i većina latinoameričkih zemalja priznaju Gvaida

2020. - Opozicija bojkotuje izbore, na kojima pobeđuje stranka predsednika Madura i njegovi saveznici

2023. - UN saopštavaju da je više od sedam miliona Venecuelanaca pobeglo iz zemlje

2024. - Maduro proglašen pobednikom spornih predsedničkih izbora. Opozicija tvrdi da je njen kandidat bio pravi pobednik

Bonus video:

Espreso/blic/TM